top of page
Search


Не дирајте моје цвеће
Не дирајте моје цвеће. Пустите га нека цвета јер кроз њега бројим лета кад ми она доћи неће. Не дирајте моје цвеће. Не дирајте моје...
Бранислав Милојевић
Apr 18, 20221 min read
88 views
0 comments


Рођена мртва
Не знам да ли смо рођени умирући јер неки од нас су рођени мртви. У плућима боје ириса, дим. Где су нестале искре у очима? Живиш живот,...
casopisklise
Apr 13, 20221 min read
27 views
0 comments


Нешто је трагично у твоме лику
Нешто је трагично у твоме лику: не влада понос, већ покајање. Чудно је како сумњаш у живот, у законе света, у постојање. Нешто је...
Анђела Нешић
Mar 28, 20221 min read
73 views
0 comments


Пољуби ме
Пољуби ме док олуја снева, Грли ме док падају оловне кише. Пољуби ме када горим од гнева, Љуби ме још ноћас и никада више. Пољуби ме када...
Марија Јовичић
Mar 23, 20221 min read
145 views
0 comments


Револуционаркама
Она живи у свом маленом свету, Спасава успомене од недостојних; Мисао јој на врху Кремља стоји Док поносно огледа се ведра. Хаљине су...
Андреј Коцић
Mar 16, 20221 min read
100 views
0 comments


Поезија Николине Крунић
Отац Неспретно Као кад сам нашла И први пут користила виклере Матер ме тукла и чешљала бар два сата Нисам плакала Неспретно Као кад сам...
Николина Крунић
Mar 9, 20221 min read
838 views
0 comments


Избледела слика
Пролазност живота избледела је слика, Човекова слика – његов понос и дика. Живот, набујала je река што у пени, Брзацима грање носи у...
Кристина Голубовић
Feb 28, 20221 min read
84 views
0 comments


Моје име
Зови моје име, Научи моју душу да барата тиме. Да барата твојим светским болом. Твојим чудним погледом на свет. Да ли твоје очи виде свет...
casopisklise
Feb 26, 20221 min read
237 views
0 comments


Тајно моја
Ноћас тмина небо слика потоцима хладних боја. Међ' звездама, сребролика, биће она једна, моја. Заиграће сводом дрско и у моме оку сјати....
Бранислав Милојевић
Feb 21, 20221 min read
114 views
0 comments


Вирус, Блато, Смола – Николина Крунић
Вирус И вирус се иселио из мог тијела ћелије га не памте Трагови твог боравка у мојој орбити воњају на недостајање За разлику од вируса...
Николина Крунић
Feb 16, 20221 min read
143 views
0 comments


Поезија Михаила Цокића
Жени Недостижна и далека жено, Тиха реко, обало без краја, Умиљата, разиграна сено, У теби се моја жудња збраја. Ти си жеља, неспокој и...
casopisklise
Feb 14, 20222 min read
49 views
0 comments


Поезија Андреја Коцића
Стално Стално ми нешто промиче; као парица у погачи скривена, срећа дуго тражена, а време одмиче и одмиче. Стално ми нешто бежи; трачак...
Андреј Коцић
Feb 11, 20221 min read
46 views
0 comments


Поезија Валентине Дабић
Беше некад Беше некад,сад се прича са сетом се сећа чича, сведок му је седа брада,памти време од некада. За срамоту кад се знало, кад се...
casopisklise
Feb 2, 20222 min read
61 views
0 comments


Илузија
Немој да ми судиш што ти пишем касно Поезију што украдох са усана твојих. Грлих те тако нечасно, Завидеше слике свих предака мојих. Немој...
Марија Јовичић
Jan 26, 20221 min read
78 views
0 comments


Коцка
Играм се клупком разочарења, Испустим нит и дотакнем дно. Сагнем се, покупим љубав и разум, Сопственом душом обришем под. Позајмим коцку,...
Анђела Нешић
Jan 24, 20221 min read
71 views
0 comments


Киша
Јеси ли икада видела кишу? Ону што топи небески свод, тежином својом потапа брод и тихо jеца у морској пени. Таква се киша крије у мени....
Бранислав Милојевић
Jan 21, 20221 min read
103 views
0 comments


Мртав човек хода
Предао сам своје руке, бол, јауке, раздужио снове: они нису више моји; у реду грешних наћи ће се неко ко ће сада с њима да се бори....
Андреј Коцић
Jan 19, 20221 min read
81 views
0 comments


Насилник
Постао сам насилник На силу грабио сам цвеће Које мени мирисати неће Постао сам насилник Тражио сам од Сунца Да ноћу сија Мислећи да ће...
casopisklise
Jan 12, 20221 min read
135 views
0 comments


Вече
Вече је тамно, пуно звезда; тишина влада, ветар се игра са гранама кроз које провирује сјајни месец, дозива звезде, сестре његове, да не...
casopisklise
Dec 30, 20211 min read
28 views
0 comments


Можда
Одавно није било овако тихо. Сат откуцава, мисли ме море. Још само пар сати до зоре. Можда је чак и превише тихо. Зашто не чујем своје...
Бранислав Милојевић
Dec 27, 20211 min read
59 views
0 comments
bottom of page