Будиш се

Будиш се.

У левом углу паучина као струна виолине трепери,

На прозору се пахуље лепе, публика застарелих нота,

Од сна деле нас мраз и сплин,

Док се јорган и кревет тихо мазе пред нама.

Будиш се.

А ја те волим.

По поду просуте су наше слике из панораме,

Рамови на белим комодама играју нервозно,

Неки мирни мирис вређа нам очи поспане.

Будиш се.

Моја чежња на јастучници снива,

А испод ње твоја рука јој успаванку пева,

Харизматично рашчупана небо грлиш,

Својим очима у висине винеш све.

Ти се будиш.

Из зида светлост се лагано разлива,

Прави мешавину боја налик на дугу,

А твоје су усне као ћуп на њеном крају,

Склапам очи и тонем у сан.

Ron Lach, Pexels

Никола Лукић