Вирус, Блато, Смола – Николина Крунић

Вирус

И вирус се иселио из мог тијела

ћелије га не памте

Трагови твог боравка у мојој орбити

воњају на недостајање

За разлику од вируса немају намјеру нигдје путовати

Људи су погани

осакаћени разумом

блиједи кад страхују

Закољу зеца

извуку перо из гуске

покраду стихове

стали би на грло птици

лижу језике

Онда се гаде на блато

и понеки мирис

Кажу да су људи одрасли на планини хладни

заиста, одрасти у крајевима црногоричне шуме носи са собом ризик

не мислим на снијег

дуге зиме

сабласно завијање вукова ноћу

лед

Улијепи се болан срце у смолу

временом се смола природним процесом скамени

па останеш топла, жива срца на минусу

а на скамењену смолу се ништа не лијепи

Николина Крунић