Мач

Осуђен сам да боравим у паклу, на смрт моју не чекају.

Мислим на наду моју палу; на излаз који сакривају.

Челик који донесоше хладнији је од срца које рече да воли,

Топли додир ближњег болнији од крика који моли.

Али они, мени блиски, убице су страшније од тебе, Суде!

Велим да присуством својим усамљенијим ме чине.

Tешко је бити са људима, али теже без њих буде.

Мач у срж тела што Судбина одлучи да забоде

У твоје име, Часни – нека недужни издахне:

Није пламен на оштрици донет из Едена, немајте заблуде.

Када један другог превише воли, други погине:

Пакао не броји дане јер бол не престаје.

Ми смо збијени јежеви; игле на леђима су наоштрене.

Сукоб, бол, заљубљеност, страст – брзо преседи, још брже нестаје.

Зимо хладна, припоји их за мене и не троши време!

Порото проклета, бићеш присиљена да осетиш бол недужника!

Убијамо оне које волимо, тешко је то Сизифово бреме:

Чудна је воља финалног Пресудника.

Luciana Gebara, Pexels

А. С. Кашканов