Револуционаркама

Она живи у свом маленом свету, Спасава успомене од недостојних; Мисао јој на врху Кремља стоји Док поносно огледа се ведра. Хаљине су њене ко заставе сјајне, Налик на оне са Црвеног трга, Давне, слободне као тајне, Исувише натопљене крвљу. Храбро корача улицама града, Маршрутама се њеним повинују скверови, Корацима њеним калдрма и ветрови, Кад ноћ журно почне да пада. И тада, као последња идеја што страда, Огољена истина или слепа правда, Она и даље стоји, хвата сјај месеца оком И даље дише, чува, памти и пише.

Елизавета Борзилова, Pexels

Андреј Коцић