Пољуби ме док олуја снева,
Грли ме док падају оловне кише.
Пољуби ме када горим од гнева,
Љуби ме још ноћас и никада више.
Пољуби ме када ти кажем да патим,
Да ме неостварени снови гуше.
Пољуби ме и наћи ћу пут да се вратим,
Љуби ме док се тврђаве око нас руше.
Грли ме како би отерао ноћну мору
Што раздваја љубавнике невидљивим зидом.
Пољуби ме и открићу ти најлепшу зору
Прожету поезијом, прожету стидом.
Пољуби ме када се мучно растају вечности,
На прагу буђења држи ме за руку.
Пољуби ме и открићу ти тајну дуговечности,
Спречићу кошмаре да те од мене одвуку.
Марија Јовичић
Comments