Не дирајте моје цвеће.
Пустите га нека цвета
јер кроз њега бројим лета
кад ми она доћи неће.
Не дирајте моје цвеће.
Не дирајте моје цвеће.
Оно цва над палом музом,
заливено горком сузом
за све јаде предстојеће.
Не дирајте моје цвеће.
Не дирајте моје цвеће.
Уздах болни срцу бежи
јер под цвећем она лежи.
Она што у сну ме среће.
Не дирајте моје цвеће.
Не дирајте моје цвеће.
Нека вене у тишини
успомена у давнини,
кад ми она доћи неће.
Не дирајте моје цвеће.
Бранислав Милојевић
Comments