Илузиониста и богиња

Кораци у ходнику прекидају тишину,

Његов одраз видим у један тихи, зао час:

Из вечитог леда ослободио је истину

И сећање што, као странац, пролази поред нас.

Мисао о теби претвара се у мноштво птица

У огледалу што на улици лежи сломљено.

Богиња сам смртна, саткана од латица,

Што некад јечи усамљено, можда и вољено.

Илузиониста је успео да победи време

Сном минулим што боговима је певао:

Стихови постојаће још дуго након мене,

Само сам приказа коју је некада сневао.

Низ руке ми капље мастило што проливено пише

Све о чему звезде ћуте, а шапућу кришом:

Богиња саткана од латица последњи пут уздише,

Њен ће епитаф у огледалу нестати са првом кишом.

Cottonbro, Pexels

Марија Јовичић