Отац
Неспретно
Као кад сам нашла И први пут користила виклере Матер ме тукла и чешљала бар два сата
Нисам плакала
Неспретно
Као кад сам пала са љуљашке
Згулила кољена до кости
Ушла у морску воду
И нисам плакала
Неспретно
Као кад сам запалила јастуке
Јамболија
Послијератна естетика
Попила салву критике
Нисам плакала
Неспретно
Као кад сам, још увијек беба
Пала тражећи те
Рукама додирнула врео жар
Безброј малих воденастих пликова
Нисам плакала
Тако неспретно
Повјерујем вјетру
Мачкама
Људима
Да те нема
Да нема ништа ни налик на духове
Препознао би ме по томе
Да се одвајкада затворим у купатило
да плачем
Кад ме рањивост стегне за гркљан
Недјеља
Термите сам нахранила јутром Пили су моју тек кувану кафу Раширила завјесе надајући се новом призору Кућа се ни овог јутра није помјерила Понекад заборавим да нисам пуж А ти? Јеси ли провјетрио срце овог јутра?
Има ме и нема
Свуда нисам била
нисам била у Бергену
нисам била ни у Ослу
Али ме чека мали стан
старица у комшилуку и пиво викендом
нажалост,
пиво се не може купити радним данима
Нисам била у Мароку миришу ми улице шаренило излази из ока иако немам чуло мириса пар мјесеци Од свих мјеста у којима нисам била само област твојих леђа ребара и бедара немају моје присуство
Comments