Речца

Памтиш ли

због кога сам ватру губио,

чије јагодичне кости љубио,

чији сам бескрај у очима ловио

док сам снове немирне сневао?

Мислиш ли

да си једина и прва,

а ипак тако мала и у свету једна,

мислиш ли, или ниси сигурна,

коме, колико и чега си вредна?

Сећаш ли се

зиме, те хладне и проклете зиме,

када нисмо имали других премишљања

до смишљања

како да сами побегнемо тами?

Крећеш ли

негде са цвећем у рукама,

ка друму без питања:

„Шта смо ми”,

певајући?

Ron Lach, Pexels

Андреј Коцић