Стално Стално ми нешто промиче; као парица у погачи скривена, срећа дуго тражена, а време одмиче и одмиче. Стално ми нешто бежи; трачак наде тихи, мали, доказ да нисмо под крушку стали, ми, племе које разуму тежи. Стално ми нешто фали у шта бих да ставим читав живот, напишем свету још један стих, и далеко одем, побегнем од свих.
Пролевање црвеног мастила
Често мислим о човеку
који ме спроводи кроз казнене одаје,
где доследан се колеба
између смрти невиних и продаје идеја:
храбар син дошапнуо му је да се не да.
Он ми показује још и беду људску,
Страх и убиство сопствених идеја,
Он ми показује да слепо њима верујеш
Док од истих не добијеш пресуду дрску:
Сумњив си, склањамо те зарад очувања реда.
А пролевали су крв туђу и своју, у рову мисли или борбе зноју; знали су за шта то раде.
Људи, међутим, разних су ћуди,
Па вредни бивају проглашени лудим:
Вечерас ће пасти још једна глава која идеале одби да преда.
Yorumlar