Клише

Гнев ми, богињо, певај смртнога сина твог. Милост за њега захтевај, кад милости нема бог. Поезија немо ћути. Издаје оца свог. Тајни су...

На света западном крају, у пољупцу неба и тла, самује краљ Атлантиде, син Климене и Јапета. Казна једном бесмртнику није само тешко...

Да је није мени, не би било душе, ни звезде у оку, срећом опијене. И стихови моји већ ме омрзнуше, јер не сањам друго до прамене њене. Да...

Свете, данас ти праштам. Ноћи кад сузама у сан се гурам. Дане кад пијан путем тетурам и све време о срећи маштам. Рачун је чист, данас ти...

Погледај, сине, наше стадо, тамо доле где су црне хриди. Види како и старо и младо у сузама грца и боли се стиди. Зашто, оче, јецају...

Кад постељи белој у загрљај хиташ и кожу ти милује најлепша свила, пре него заспиш, тихо се питаш да ли је права моја љубав била. Кроз...

Тамо где се магла у недоглед баца, тишина царује над плачем и криком. Ту лежаше мноштво снених мртваца, упамћених само именом и сликом....

Не да ми се ноћас спати. Незнан немир још ме прати, уз кичму лагано гмиже, дише ми за белим вратом. Хладан зној ми обли чело, узлупа се...

У праскозорје, кад сенке падају и тамни вео ноћи по земљи пузи, душе лутају где невини страдају и јесење кише крију се у сузи. Са крстова...

Ја патим сам испод небеског свода Туга ми боји сне Тече време као вода A њена сена тихо мојим мраком хода Нек куца громко поноћни час...

Не дирајте моје цвеће. Пустите га нека цвета јер кроз њега бројим лета кад ми она доћи неће. Не дирајте моје цвеће. Не дирајте моје...

Ноћас тмина небо слика потоцима хладних боја. Међ' звездама, сребролика, биће она једна, моја. Заиграће сводом дрско и у моме оку сјати....

Јеси ли икада видела кишу? Ону што топи небески свод, тежином својом потапа брод и тихо jеца у морској пени. Таква се киша крије у мени....

Одавно није било овако тихо. Сат откуцава, мисли ме море. Још само пар сати до зоре. Можда је чак и превише тихо. Зашто не чујем своје...

Окујте ме! Баците ме псима! Спалите! Удавите! Шта год вам је хир! Зар сматрали сте да ћу клечати пред свима? Скините ми главу. Дарујте ми...

Најзад су готове моје муке. Ко секунд крај ње протекне век, уз тај додир нежан и мек. Цео свет стане у две мале руке. Латице ружа прсти...

Шта се то крије у твојим очима, што спокој и немир у вртлогу спаја? Што се моје срце од тебе не одваја и тера да за тобом чезнем ноћима?...

Била је као пролећни ветар, мила и топла, ведра и чедна. Тананог гласа што испуни етар, осмеха бела, љубави вредна. Био сам као горди...

Мрачан и пуст беше мој свет, кад одjедном семе отпоче да клија. У тами се изроди и крену да сија подно душе горде, мој Месечев цвет. И...

Једнога дана, ако буде ми дато, С небеса гордих узећу облаке, пред тебе их просут', за твоје кораке. Да по самом небу ходи моје злато. ...