Киша

Јеси ли икада видела кишу?

Ону што топи небески свод,

тежином својом потапа брод

и тихо jеца у морској пени.

Таква се киша крије у мени.

Јеси ли икада видела кишу?

Капи што сузе људске ткају

и топе руке у загрљају?

Њеном смо ногом прегажени.

Таква се киша крије у мени.

Јеси ли икада видела кишу?

Гнев и јед што теку ко реке.

Жалост срца за љубави неке.

Шаптање грешника тихо, у сени.

Таква се киша крије у мени.

Никада ниси видела кишу.

А она је ту, сливена у стени.

Да је Сунце никад не замени.

Да је време не искорени.

Таква се киша крије у мени.

Valentin Müller, Unsplash

Бранислав Милојевић