Шта се то крије у твојим очима,
што спокој и немир у вртлогу спаја?
Што се моје срце од тебе не одваја
и тера да за тобом чезнем ноћима?
Шта се то крије у твојим очима?
Да ли су боли рањене душе
ил' љубави давне тињајући пламен?
Да ли је каква магловита знамен
ил' песма човека клесана у камен?
Да ли су боли рањене душе?
Можда је и срећа, понос и врлина,
узвишеног Сунца позлаћени зрак.
Можда је и чемер. Можда је и мрак.
Анђеоска песма или пак тишина?
Можда је и срећа, понос и врлина.
Шта се то крије у твојим очима
да не припадаш ни светлу ни тами?
Шта је то што ме необуздано мами?
Крици у тишини? Ћутња у галами?
Шта се то крије у твојим очима?
Бранислав Милојевић
Comments