Да је није мени

Да је није мени, не би било душе,

ни звезде у оку, срећом опијене.

И стихови моји већ ме омрзнуше,

јер не сањам друго до прамене њене.

Да је није мени, песме не би било.

Сунце бих јој био, да ме дању гања.

Срце би се лако смрти поклонило,

кад јој нисам Месец, да ме ноћу сања.

Да је није мени, не бих им'о гласа

и сузе бих горке наменио себи.

Пустињак бих био, без даха и спаса.

Да је није мени, ја дисао не би.

Jessica Lewis Creative, Pexels

Бранислав Милојевић