Песма са тужним крајем

Погледај, сине, наше стадо,

тамо доле где су црне хриди.

Види како и старо и младо

у сузама грца и боли се стиди.

Зашто, оче, јецају мајке?

Зашто очеви од муке ћуте?

Зато што на синове дижу се хајке

и од крви невине потоци се муте.

Ово је песма са тужним крајем.

Из ње се срећа тихо искрада.

На њеном послетку и ја се кајем

што моје стадо недужно страда.

Зашто, оче, јецају деца?

За чиме она толико жале?

Она, сине, сад само плачу.

Душе су им још за јецање мале.

Зашто, оче, сад и ти јецаш?

Издајник се кити жеженим златом.

Лице ти се криви, на ногама клецаш,

а човечан човек умива се блатом.

Ово је песма са тужним крајем.

Њена је поука човеку да се плаши.

Припадамо паклу. Жудимо за рајем.

Не вреде ништа јецаји наши.

Stormseeker, Unsplash

Бранислав Милојевић