Јерихонска ружа

У праскозорје, кад сенке падају

и тамни вео ноћи по земљи пузи,

душе лутају где невини страдају

и јесење кише крију се у сузи.

Са крстова узлећу врани гаврани.

Односе сећања на очеве и браћу

што сломљени, смрћу одабрани,

срца своја дали су где ја слово даћу.

Кад зелена поља натопи крв

и плач миле сестре далеко се пружа,

погнуће главу и орао и црв,

а из крви родиће се јерихонска ружа.

Паклених јама задах се шири,

обузима и прожима остављена тела.

На месту где до јуче бејаху пастири

последње је наде свећа догорела.

Руку под руку, душманин и брат,

с анђелима лете блештави и славни.

Иако смо различити када није рат,

једном када умремо тада сви смо равни.

Кад зелена поља натопи крв

и плач старе мајке далеко се пружа,

уздићи ће главе и орао и црв,

јер над свима цветаће јерихонска ружа.

Pexels

Бранислав Милојевић