Једнога дана, ако буде ми дато, С небеса гордих узећу облаке, пред тебе их просут', за твоје кораке. Да по самом небу ходи моје злато. Једнога дана, ако буде ми дато, Узећу бисере из сињега мора, да на твоме врату сијају к'о зора. Да сву ту лепоту носи моје злато. Једнога дана, ако буде ми дато, С непрегледних поља убраћу цвеће, да краси лепоту што се једном среће. Да венац од њега плете моје злато. Једнога дана, ако буде ми дато, спеваћу те лепше од анђела и муза, боли мога тела, душо мојих суза. Да заувек живи са мном моје злато.
Бранислав Милојевић
Comentarios