Испод небеског свода

Ја патим сам испод небеског свода

Туга ми боји сне

Тече време као вода

A њена сена тихо мојим мраком хода

Нек куца громко поноћни час

Сузе моје напуштам вас

У длан гасим задњу цигарету

И слушам док цврче

Сребрни цврчци о голом свету

Испредају песму тиху и пресвету

Нек куца громко поноћни час

Сузе моје напуштам вас

Жалим јер кварим звуке тишине

Гуши ме магла

Вребају орлушине

Падам у загрљај блата и прашине

Нек куца громко поноћни час

Сузе моје напуштам вас

Једини сам путник тонућег брода

Мој жар једва тиња

Смрт је ухода

Ја патим сам испод небеског свода

Нек куца громко поноћни час

Сузе моје напуштам вас

Pexels

Бранислав Милојевић