Aurea Aetas
- casopisklise
- Nov 22, 2023
- 1 min read
Гнев ми, богињо, певај
смртнога сина твог.
Милост за њега захтевај,
кад милости нема бог.
Поезија немо ћути.
Издаје оца свог.
Тајни су њени пути,
каљани дахом злог.
Нек' дише наша Голгота!
Царује златно доба.
Живи се без живота.
Мртви се одричу гроба.
Кад крв замени наду,
правда немртво снева.
Луд у сопственом јаду
песник још увек пева.
Гнев ми, богињо, певај
кад милости нема бог.
Не чује он на распећу
крике порода свог.
Бранислав Милојевић
Comments