Можда

Одавно није било овако тихо. Сат откуцава, мисли ме море. Још само пар сати до зоре. Можда је чак и превише тихо. Зашто не чујем своје срце? Зашто застаје његов бат? Испарио је дах од Бога ми дат? Можда то више није моје срце. Чудно је, али немам брига. По први пут ноћ ме води и њена празнина мојој души годи. Можда је живот једина брига. Сањао сам дуго о оваквом миру. Као из маште је овај свет, бунар вечне ноћи, тамни вилајет. Можда овако песници умиру.

Mim. Sourena, Unsplash

Бранислав Милојевић