Клише

У моје кости Уселила се студен Под изговором да је морала да порани Јер јој је отишао последњи воз. Синоћ су ми речи запеле у грлу Желећи...

Сада, пусти свој глас. Сада, дај ми руку и слобода је наша. Чему страх када све што имамо је трен у коме живимо. Странче, у твојим очима...

Грожђе моје необрано, не дај да наша Љубав из љубави давне поникла, вене Кад стару лозу човек неговати мане. Гором међ чокотима зађи –...

Да ли ћеш? Да ли ћеш икада моћи Да пришијеш своје емоције за ме, Да плешеш са мном у сред таме, Да ли ћеш? Да ли ћеш икада моћи Да...

Док слушам стихове песме старе, Мисао вири у поглед зебни; Све више горак, јарко зеленим, Мисли ми саме себе преваре. Строфе из главе...

Грешно срце моје Крај тротоара застадох И тек овлаш главу окренух А очи се зауставише на вашој прилици, О, грешно срце моје! Тад сте...

Наша је ватра сву земљу сагорела. Више нико на њој не стоји. Док си близу, срце се не боји. Небеса су црна од свог тог пепела. Заплешимо...

Знам, желиш да одеш Да побегнеш од година Лажних сећања Стега око врата Али време те сустиже. Плаши те пролазност ствари Које си сматрао...

Кад тама падне на градове сиве и месец сребро на кровове наспе, у хладној постељи, једна до друге рањене душе нам заједно заспе. Док...

Сањам далеке облаке и неке изгубљене светове. Сањам мало љубави, среће и тебе, свог анђела из сна, како ме буди из истог додирима пуним...

Шта ако изгубим смерницу и онај далеки путоказ, из неких својих прастарих времена? И ако одлутам и заборавим свој малени објектив јефтине...

У малени загрљај твој се молим Да се у њега мирно вратим; Увек ћу се, док постојим, Трудити да сјај његов пратим. Премда ми нежне ручице...

У магли сијају фењери Две фигуре плешу у њиховим сенама У ноћи једног Париза Налик на нашем Шапућем на свим језицима света Причу о двоје...

Мисао одбегла скројиће овај вез по небеском платну. У долини снова једно биће створиће замисао златну. У пролећном дану када мирно носиш...

Хеј, Кишо! Немој ми тако голицати косу јер ти и ја нисмо заљубљени пар. Ако ћеш да паднеш падни људски као што човек уме да падне. Проспи...

Калдрмом старом тихо крочим, као што нико пре мене није. Речи срца бих златом да опточим, молим Месец вечерас да ме скрије. Под твојим...

Ако се човек постаје, а ја данас Човек постах, шта то до јуче ја бејах? Човек можда, само ми дела бејаше Мања и не по мери овога света,...

У свом куту плитко дишем сам, Песма ми црно слике боји; Дадох све што могох да дам: Узалуд све кад за те не постојим. Слике ме неке сете...

Аеродром негде у свету Продао је последњу карту Ка овом бесконачном лету У овом угашеном рату Плеши са мном Тело уз тело Једном...