Шта ако
изгубим смерницу
и онај далеки путоказ,
из неких својих
прастарих времена?
И ако одлутам
и заборавим
свој малени објектив
јефтине камере,
као и све оне
скупоцене успомене
усликане њиме?
Шта ако заборавим људе
и изгубим
саму себе?
Шта ако изгубим тебе
и негде успут
сећања ми испадну,
попут малених слика
из мојих џепова.
Шта ако
заборавим да се
смејем,
праштам,
љубим
и волим?
И шта ако једнога дана
не препознам своје
пространо,
плаво небо?
Шта ако уопште
заборавим да постојим?
Александра Вукић
Comments