Поезија Анђеле Живковић

Грешно срце моје Крај тротоара застадох И тек овлаш главу окренух А очи се зауставише на вашој прилици, О, грешно срце моје! Тад сте јако добро знали Да вас моје срце узалудно тражи О, грешно срце моје! Главом од мене одмахнусте, И пусти снови ту осташе, Као да је некад било ваше Грешно срце моје.

The Pope, Unsplash

Зaборав У мирној ноћи Ни од чега те створих Сопственим поносом И погледом гордим шта то тражим? Име јој је прошлост А презиме заборав. Заборави, вичем на себе! Окани се, кажем! Пусти да тече река макни камен Ко много чека, Однеће га река.

Javardh, Unsplash

Анђела Живковић