I
Звезде су ноћас црвене,
катарза вољених и сломљених,
крвавих и будних.
Протегни своје руке и похитај ми у загрљај.
Вечерас ми је борац из старе куће рекао да идем даље у нове борбе.
Издржи.
Покидај ланце ништавила и патње,
загрли страх и ископај рупу
у којој ћеш сакрити све своје грехе.
Устани и воли, плачи, играј на месечини.
Вечерас правим диверзију аверзије.
Стојим на перону станице!
Гледај и видећеш!
Смрт се плаши себе саме.
II
Повуци окидач.
Прекини мртву тишину глувим рафалом.
Зариј метак у срце ветру.
Устани са земље и затвори врата за тамом.
Глув сам пред тобом.
Узми књигу и стави је на први степеник.
Укради ми сан, али сачекај да почне представа.
Путујеш са свежином, руку под руку
Путујеш са ведрином, раме уз раме.
Падни, јер падају деца око ватре
Од умора или доброте.
Падни, јер смо сви ми нечија деца.
III
Дигни руке,
те топле руке у револуцији,
развоју вечности.
Стисни песницу, стегни заставу
црвену од крви и узбуђења.
Пољуби ме!
Гледај ме у очи и стани.
Зар не видиш?
Успели смо!
Градили смо своју слободу,
кројили је и шили.
Ослободи руке и ноге,
падни на моје груди и стави ми руку на раме.
Стопи се са мојим уснама.
Гори!
Падни на ветар и рашири руке.
Андреј Коцић
Yorumlar