У малени загрљај твој се молим

У малени загрљај твој се молим

Да се у њега мирно вратим;

Увек ћу се, док постојим,

Трудити да сјај његов пратим.

Премда ми нежне ручице твоје

Својим додиром милују влас,

Не могу целог да ме опкроје;

Мајушне су – као и твој стас.

Појава у тебе не беше знатна,

Малена она такаше мир;

У тебе душа сијаше златна:

Она ме бацаше у рајски вир.

Беседим тако срца скрхана,

Твоје ме ухо сићушно теши,

Помислих како не имадеш мана,

Никад никако нигде не грешиш.

У малени загрљај твој се молим

Да што дуже са тобом траје,

Искреност речи твојих ја волим,

Склапаш мој са својим крајем.

Bruno Aguirre

Никола Миљковић