Пар трена за нас

Сада, пусти свој глас. Сада, дај ми руку и слобода је наша. Чему страх када све што имамо је трен у коме живимо. Странче, у твојим очима читам бол. Загрли све своје немире и пусти сав прах са највише планине. Допри до свега од чега силно бежиш. Сам себи се врати и свој сан оживи. Нема тих тајни које душе умеју да скрију. Нема тих лажи које у бегу живе. Истином саживимо овај свет голи. Глас пустимо, да трулу буку згромимо тишином.

Aziz Acarhi, Unsplash

Јована Цакић