У магли сијају фењери
Две фигуре плешу у њиховим сенама
У ноћи једног Париза
Налик на нашем
Шапућем на свим језицима света
Причу о двоје људи
Који су победили пролазност
Њиховом фотографијом иза зида
Пешчаним сатом у коме песак
Бесконачно тече
Сви сатови сада личе на Далијеве.
Време само себе убрзава
Возови се крећу уназад
У мојој глави само су речи
Којима сликам портрет
Сећања
Кога никада није било
Затварам очи
Кроз које плутају звезде
Нестајем у ваздуху
Моје су руке крила галебова
Моје мисли прекривају стихове
Који говоре а мало кажу
Питајте странце зашто толико лажу
Да ме никада нису
Познавали.
Марија Јовичић
Comments