Наша је ватра сву земљу сагорела.
Више нико на њој не стоји.
Док си близу, срце се не боји.
Небеса су црна од свог тог пепела.
Заплешимо вечерас по последњи пут.
Наша песма гласно нек' се ори.
Дођи ми, а свет нека гори.
Да у твојим рукама дрхтим као прут.
Тло пуца под ногама, кораци се губе.
Остани уз мене. Остани до краја.
Никада не иди из мог загрљаја.
Нек' небо и земља у теби се љубе.
Ново рођење из пепела стреми.
Рајске птице судбину кроје.
Шапат душе моје, тамне очи твоје,
и око нас разиграни анђели боеми.
Бранислав Милојевић
Comments