Одлазак

Знам, желиш да одеш

Да побегнеш од година

Лажних сећања

Стега око врата

Али време те сустиже.

Плаши те пролазност ствари

Које си сматрао својима

Које уопште на тебе не личе

Али су довољне да те бар мало утеше

Док ти конопац којим држиш свет

Измиче и гребе руке.

Сном ношена мисао путника

Да ће једнога дана променити свет

Уздигла је нирвану заспалу вековима

Навела да створи нови ентитет.

Молим те, остани

Зваћу те на свим језицима

Тражићу те компасом скинутим са твог врата

Говорићу људима да си још увек ту

Иако гледам, али те не препознајем

Ако одеш

Ја нећу имати са киме да останем овде

Не дај се времену од кога си старији

Не дај се мишљењу из туђих белих глава

По узору на оне

Којима си некада веровао.

Priscilla du Preez, Unsplash

Марија Јовичић