Да ли ћеш?
- Андреј Коцић
- Jul 21, 2021
- 1 min read
Да ли ћеш?
Да ли ћеш икада моћи
Да пришијеш своје емоције за ме,
Да плешеш са мном у сред таме,
Да ли ћеш?
Да ли ћеш икада моћи
Да опростиш себи све;
Слободно и дрско стиснути ме уз се,
Да ли смеш?
Да ли ћеш икада моћи
Да волиш тренутке који ће доћи?
Припита и мокра пребећи одавде,
Да ли ћеш?
Ода војнику
Од чега се то кријеш? Чега се то плашиш, Војниче волшебни? Да ли су то сузе на твоме лицу? Да ли то чекаш далеку птицу, Знајући да негде далеко спава? Је ли то гнев у твојим очима? Немоћ и страх у срцу? Одакле те бриге и ране крваве, Од када живот постаде ти страва? Стисни руку, Ако немаш коме, ево, ја ћу ти пружити своју! Буди сигуран, војниче храбри, Понекад падну и најјачи у строју.
Добро вече, свете
Добро вече, свете, Ти стари ласкавче, Неприкосновени наивче, Довитљивче, Ти искусни морнару. Добро вече, свете; Појешће ме немири твоји! Уплашише ме кад осетих да мени хитају, Остах тада проклет, глув и сам. Добро вече, свете, Једном када умрем нека ме се сете; Нека моје песме к њој саме полете, На прозор јој слете и саме се читају: Дан и ноћ, ноћ и дан.
Андреј Коцић
Comments