Клише

Ако ме узмеш за готово ја ћу тебе за здраво; свако се радује сунцу и то је његово право. Наше се вољене ласте кућама својим селе: има ли...

(Страхиња Црнић Трандафиловић, Песме етоса, патоса и ероса, Scero print, Ниш, 2022) Нишка књижевна сцена обогаћена је још једним песником...

Данас стоји фреска стара Ћутке прича повест давну Душа с њом ми разговара И призива прошлост славну За живота осликана Живи светац би и...

Ја те нећу дати, земљо моја, а многима трн у оку ти си. Бела, плава и црвена боја, то их боли јер њихова ниси. Ја те нећу дати, земљо...

Погледај, сине, наше стадо, тамо доле где су црне хриди. Види како и старо и младо у сузама грца и боли се стиди. Зашто, оче, јецају...

На мио тренутак спусти ми главу у дрхтава недра да наплатим бол. Остани овде, не знаш ми навике: постани рана и постаћу со. У боцу...

Кад постељи белој у загрљај хиташ и кожу ти милује најлепша свила, пре него заспиш, тихо се питаш да ли је права моја љубав била. Кроз...

Све што човјек може да пожели, Да оствари, преброди, доживи, Више вриједи кад с неким подијели, Када с неким све то и преживи. Више значе...

На висини растем, ближе Богу бивам, Поглед даље сеже – душа миром дише; Себе корим, с мислима се својим борим. * * * Амбиси таме доброту...

Уморан мрачном гором лутам Бијело лице лиром тражим Птице коло небом играју Крила теби дају да полетиш Из таме сама кораком лаким Не...

У тамном куту ми собе, Међ' мрачним сенкама где светлост не сјаји Ланцима оковани створ Уврнуте намере своје таји. У одајама тихим...

Ни једна суза не смије да кане, Ни један уздах, поглед пун сјете Ти, земљо, знаш у чему је снага, Када те загрли срећно дијете. Па му се...

Сунце моје мимо света, звездо сјајна док не сване, двапут сам се окренула oко земље Обећане. Град градила два лудака на темељу ситних...

Желим да водимо љубав, а не рат. Желим да сви певамо и плачемо на сав глас Као оне ноћи када су се они борили за нас, Да сви загрлимо...

И тада су падале овако тужне жуте кише. Сливале се дуж поља, ужег округа а ширих зеница. Тамни мокри облаци ичезнули би у своју смрт....

Земљо моја, крвљу натопљена Многа су те ишибала лета, Руше ти знамења и спомења, Ал' за мене остала си света. Земљо моја, на костима...

Тамо где се магла у недоглед баца, тишина царује над плачем и криком. Ту лежаше мноштво снених мртваца, упамћених само именом и сликом....

Руке грле, а не знају кога, Над небом се надвили облаци, У тој тами свуд одзвања туга, Мирис бола и тешки кораци. Свако плаче док над...

Беше то давно, пре много лета: Мисао чудна у глави се зби. Сећања на њу жива су сета, Пред њом смртници били смо сви. Беше то давно, пре...

Кабл чврсто сам вјеровала да су границе конструкт умова који не поимају храброст ако довољно испружим руке ка небу порашћу мекан облак у...