За крст, на твојим грудима,
пливамо часно, у некрштене дане.
Мали је капацитет за дах.
Зато дахћемо и брзо весламо,
шакама, ноздрвама, листовима.
Пливамо у мирно пресахлој води,
без локвања и крекета жаба,
прилаза чистог, са обе обале,
дубокомудрој, без брода,
присиљене на прсно, леђима.
Докотрљај сутрашњи дан.
Када обзнаниш трен,
Васкрсења у новим наручјима,
ваља понети звезде у потиљку,
убране из трава, потрбушке.
Мирјана Бојанић
Comments