Звезде у потиљку

За крст, на твојим грудима,

пливамо часно, у некрштене дане.

Мали је капацитет за дах.

Зато дахћемо и брзо весламо,

шакама, ноздрвама, листовима.

Пливамо у мирно пресахлој води,

без локвања и крекета жаба,

прилаза чистог, са обе обале,

дубокомудрој, без брода,

присиљене на прсно, леђима.

Докотрљај сутрашњи дан.

Када обзнаниш трен,

Васкрсења у новим наручјима,

ваља понети звезде у потиљку,

убране из трава, потрбушке.

Архива ауторке

Мирјана Бојанић