Орфеј у гори

Уморан мрачном гором лутам

Бијело лице лиром тражим

Птице коло небом играју

Крила теби дају да полетиш

Из таме сама кораком лаким

Не окрећем се док сањам

Да мојим стопама идеш

Нехатно те убити могу

У нашој гори желим да живиш

Зов љубави разум узима

Погледом разарам свијет

Нестајеш у мрачној дубини

Заувијек отргнута оку мом

Посађена у срцу сломљеном

Цвјетаћеш док славуји под Олимпом

Најљепше пјесме пјевају

The storm by Pierre Auguste Cot

Милош Белоица