Поезија Огњена Ранђеловића

Стојим на литици,

Замишљам како у свакој прилици,

Налик на ову,

Својим храпавим језиком

И његовом чвору

Врло лако могу да се предам ајкулама

У згрушеном мору.

Не желим да се враћам назад,

А још мање да се бацим у море,

Морам да летим

Да ми не би остале само вечне зоре

Које дан нису дочекале.

А нисам сигуран да ли знам да летим.

Blaque Q, Pexels

Огњен Ранђеловић