Стојим на литици,
Замишљам како у свакој прилици,
Налик на ову,
Својим храпавим језиком
И његовом чвору
Врло лако могу да се предам ајкулама
У згрушеном мору.
Не желим да се враћам назад,
А још мање да се бацим у море,
Морам да летим
Да ми не би остале само вечне зоре
Које дан нису дочекале.
А нисам сигуран да ли знам да летим.
Огњен Ранђеловић
コメント