Покајањем мир стечен

На висини растем, ближе Богу бивам,

Поглед даље сеже – душа миром дише;

Себе корим, с мислима се својим борим.

* * *

Амбиси таме доброту себи, више

Неба, у души – понори дубљи вуку;

Буру уму за гором скривеном творе.

Душа чиста укаљана бива мишљу,

Стреле отрова сакат неће избећи

Кад вихор олујни светом шири слутњу.

Трулу грану хук ветра, тај мач ломећи,

Нерве распиње; траг за миром јест сушна

Жетва, у години додол-кап молећи.

Ход даље к висини иде; гости душа

Плач молитвен, чим хлеб сув речју би топљен:

Место вина, сољу сузам' квасна рана.

Небо, недостижно човеку! Кад речен

Дан у сутон наступи, гласом говорим:

Хвала је Богу покајањем мир стечен!

* * *

С мислима се својим борим, себе корим,

Поглед даље сеже – срце виш(е) не дише;

На висини растем, у се с Богом словим.

blagodat.rs, Instagram

Кристина Голубовић