Три кратке и једна дуга,
Осам откуцаних,
Заувек запамћених:
Хладном тамом влада туга.
Зов Судбине гласно обасјава
пут ка степеништу далеко од бола.
Морамо проћи кроз врата што Анђео чува,
Вечну тишину победити ускликом Херојског идола.
У глави испуњене душе музика увек пева.
Трагична или не, биће је док га Судбина снева.
Спремимо се да је дочекамо кад се пробуди:
Притиснимо јако по папиру да наш траг не избледи.
Пустимо светлост што из звука извире
Да обасја тренутак амбиса и мизере.
Живи су мртви, а мртви још увек живе.
Како живети живот? Fortissime, Fortissime!
*Графички приказ мотива куцања из Пете симфоније Лудвига ван Бетовена
А. С. Кашканов
Comments