Ни једна суза не смије да кане,
Ни један уздах, поглед пун сјете
Ти, земљо, знаш у чему је снага,
Када те загрли срећно дијете.
Па му се придруже све ручице друге,
Заиграју коло љубави, доброте,
Отјерају све недаће дуге,
А, ти се подмладиш од те љепоте.
У тој башти најљепшега цвијећа,
Мирисом се шири љубав, вјера, нада,
Граја, осмијеси тих малених бића,
У томе је, земљо, сва та твоја снага.
Нека ми не замјере сви успјешни људи,
Џаба славе, награде, силне плакете,
Ако у том жару нашег постојања,
Није заслужно то малено дијете.
И не кажу залуд сви ти великани,
Кад одмакну године, а остане сјета,
"Да сви идеали овога свијета,
Не вриједе сузе једнога дјетета!"
Јадранка Делетић
Comments