За најљепши осмијех (За сву дјецу овога Свијета)

Ни једна суза не смије да кане,

Ни један уздах, поглед пун сјете

Ти, земљо, знаш у чему је снага,

Када те загрли срећно дијете.

Па му се придруже све ручице друге,

Заиграју коло љубави, доброте,

Отјерају све недаће дуге,

А, ти се подмладиш од те љепоте.

У тој башти најљепшега цвијећа,

Мирисом се шири љубав, вјера, нада,

Граја, осмијеси тих малених бића,

У томе је, земљо, сва та твоја снага.

Нека ми не замјере сви успјешни људи,

Џаба славе, награде, силне плакете,

Ако у том жару нашег постојања,

Није заслужно то малено дијете.

И не кажу залуд сви ти великани,

Кад одмакну године, а остане сјета,

"Да сви идеали овога свијета,

Не вриједе сузе једнога дјетета!"

Јадранка Делетић

Клише