Трен ума
Поглед ми са клупе далеко досеже, Давна времена очи виде. Нада мном Бела, дивна црква, небом се уздиже. Около ње високи, сви разгранати...
Трен ума
Речца
Мач
Фарса
Будиш се
Илузиониста и богиња
Смрт
Не дирајте моје цвеће
Рођена мртва
Нешто је трагично у твоме лику
Пољуби ме
Револуционаркама
Виолина тихо свира
Поезија Николине Крунић
Избледела слика
Моје име
Раскршће
Тајно моја
Вирус, Блато, Смола – Николина Крунић
Поезија Михаила Цокића