Желим да водимо љубав, а не рат.
Желим да сви певамо и плачемо на сав глас
Као оне ноћи када су се они борили за нас,
Да сви загрлимо наше најближе.
Да сви гледамо ватру како гори
И дрвеће како се руши.
Желим да поново могу да ћутим
И да осетим тај мир
Док је и земља ова била мирна и тиха.
Зато желим да осетим како је лежати на слами
И како је мазити стоку свако јутро.
Хоћу да попијем јутарњу кафу док авион слеће.
Да осетим мирис кукуруза
И окусим кашичицу меда.
Да јурим пчелице и плашим лепире.
Врати ме у Југославију.
Врати ме у прошлост која је блиска нашим срцима.
Врати ме у ноћ када сам се родила на обали Јадранског мора.
Jaња Вујачић
Comments