И тада су падале овако
тужне жуте кише.
Сливале се дуж поља,
ужег округа а ширих зеница.
Тамни мокри облаци
ичезнули би у своју смрт.
Капље и гаси се свака
пора на сувој кожи.
И тада смо мрзели ветар
који нам наноси кишу,
а није нам он згрешио.
До ивица кишобрана
пружала се линија спокоја.
Сада су тамне кише на
које излазим без кишобрана.
Капи не залазе у поре,
сливају се низ чула.
Сливају до оних извора
одакле нам је ветар
одлазио и долазио.
Јована Цакић
Commentaires