Клише

Душан је био једно веома живахно и свестрано дете, склоно сталном мењању интересовања и испробавању нових ствари, чиме је желео да, као и...

Небески Подарићу љубав најмекшим срцем, Олакшаћу ти крила нежним пољупцем. Винућу те блиставој звезди на небу, Нункати астрално уз...

Подијум Самоћа дође као дар. Желиш бити сам, желиш и идеш ка самоћи, а нешто те вуче ка том подијуму, где сви би да играју, сви би да...

О проклети људски роде, сузе лијем јер тебе сам део. Газио си свуда, спалио си све, уништио овај свет си цео. Гвоздени градови за тобом...

Има дана када је боље да заћутиш јер док говориш вреднујеш оно што се вредновати не би требало. И има људи о којима не причаш, које не...

Конобар је донео врућу кафу. Пара од топлог напитка мешала се са димом цигарете. Створили су облак над столом. Кафић је био пун. Писац је...

Анђело У граду изгубљених душа сам живео само ја. Где ми је памет била када сам предао душу овом проклетом простору? Већ четрнаест дана...

Лаку ноћ! Спавај мирно ти што волиш, ти што патиш, што се молиш да бог ти врати дане лепе, да успава за зло слепе. Лаку ноћ! Стегни шаке,...

Био сам мали, исувише мали. Сећања ми навиру. Неки догађаји су нестали. Старих слика више нема. Људе које сам познавао изгубили су се, а...

Боље да јуче умрех да дан данас Не дочекам жива. У овом сам сад Свету сама јер тако испало је И ко ће знати што су ствари такве. Сама не...

Куда ја овако мален да кренем? Којом стазом, чије стопе пустити? Испод мене тла већ одавно нема. Другујем са самим ђаволом, И сладим се...

Корак по корак улицама старим, ходам градом у коме сам рођен. Из кога сам као дечак одлетео да јурим своје снове, звездама вођен. Пусте...

Ходам, не застајкујем. Не окрећем се. Тамо нема више ничега за мене. Остао си само ти, твоја гитара и пар покиданих жичица на њој. Једна...

Лажирам ти осмех благи к'о на уметничкој старој слици, у живота тмурној саги где гутају нас страшни крици. Ти си, слико моја, продан, не...

У неверици гледам врхове јела Што се из далеких планина издижу. Високе, разгранате гране плаше ме. Можда ја у сну сневам или ипак не?...

Телом ми приђи, кад већ умом могао ниси. Сетна поља маслачка просипају злато у вртлогу. Идеал спокоја огледам У одбеглом зраку сунца....

Нема звука на овој равници, где зрак Сунца жарко сја. Ту где данас стојим ја, где су крвници, и где су љубавници. И само време овде...

Доле ви, И ваше проклете Границе! Докле ћете Кривити друге За своје неуспехе?! Докле ћете сањати Мале и реалне снове?! Докле ћете бити...

Даљином се протежу светиљке улица. Кровови кућа и строге грађевине употпуњују панораму. Призор чаршије матира све ван слике те. Небески...

Коприва својим листом човека Пече што он језиком сад својим Оштрим другог човека опече. Из љутње тад, човек куд немаше, Него узе коприву...