Биће боље

Боље да јуче умрех да дан данас

Не дочекам жива. У овом сам сад

Свету сама јер тако испало је

И ко ће знати што су ствари такве.

Сама не бивам сама кад сам сама,

Већ кад се борим против себе саме.

Моје мисли бивају од ме јаче

Јер се узалудно против њих борим.

Борба је трајна, без сврхе и стална,

Вечна, а опет мени тако важна.

Губим ли онда кад станем? Предаја

Није поента живљења ни сврха.

Узалуд борба, узалуд корачам

Даље, а даље идем сама. Тако

Можда, ја не видех у огледалу

Себе од прашине густе и застах.

Кристина Голубовић