Прерано одрасли

Био сам мали,

исувише мали.

Сећања ми навиру.

Неки догађаји су нестали.

Старих слика више нема.

Људе које сам познавао

изгубили су се,

а ја сам остао исти.

Био сам мали,

исувише мали.

И баш овде,

на овом игралишту

почео сам да растем.

Почео сам да трчим

и плачем.

Да се смејем

и вриштим.

Срео сам љубав

и најбоље године

свог детињства.

Био сам мали,

Исувише мали.

И баш овде,

упознао сам другове,

оне праве и оне лажне.

Први пут шутнуо лопту

на го и доживео

прве успоне и падове.

Био сам мали,

исувише мали.

И по први пут сам

изгубио неке људе,

знајући да их више

никада нећу видети.

Знајући да остају

само лепа сећања на њих.

Био сам мали,

исувише мали

када сам кренуо у школу,

када сам доживео неправду.

И увек сам се

враћао баш овде.

Јер, био сам мали,

исувише мали,

када сам морао да

прерано и сурово одрастем

и да живим живот ван

савршеног света детета.

И сада,

после свих тих година,

држим тебе у наручју

и грлим најлепше,

причајући ти све ово.

Знајући да по први пут

не стојим сам

са својим мислима,

баш овде, на овом игралишту,

сувише мали.

Александра Вукић

Фотографија: Александра Вукић