Недужни страдају

Коприва својим листом човека

Пече што он језиком сад својим

Оштрим другог човека опече.

Из љутње тад, човек куд немаше,

Него узе коприву чупати,

Пак јој листове љуте кидати.

Чиме ти згреши, копривице мила,

Кад си само хтела од зла се човека

Бранити, да сад и његове и своје

Грехе казном одслужиш без вајде?

Ниси ти крива, копривице мила,

Већ ми заборависмо да ливадом твојом

Ходимо, па лутајући около, тебе газимо,

А ти ћутке трпиш и кад те уништимо.

Кристина Голубовић