Клише

Од утехе реко, преда мном с устави, Моје снаге ради, себи ме поведи! Таласима, стрмој стени ме понеси, Ил ` ме обали дај, или ме дну...

Дуга лета пролазе, ево једна прича у глави и сад ми стоји, пред очима као да је гледам. Баба ми је стара давно на колену, редом приче од...

Призренскa Богословијa, основана 1871. године у кући њеног преподобног ктитора Симеона Андрејевића Игуманова – чика Симе Призренца,...

У шетњи прикрај обале Нишаве, угледах весела на обаљу лица, која чврсто држећи штапове својих пецаљки, одолеваше ветру шеснаестог...

На висини растем, ближе Богу бивам, Поглед даље сеже – душа миром дише; Себе корим, с мислима се својим борим. * * * Амбиси таме доброту...

Поглед ми са клупе далеко досеже, Давна времена очи виде. Нада мном Бела, дивна црква, небом се уздиже. Около ње високи, сви разгранати...

Пролазност живота избледела је слика, Човекова слика – његов понос и дика. Живот, набујала je река што у пени, Брзацима грање носи у...

Далеко у свету ја мир бих нашла, Него сад касно за лутање бива. Далеко су иза мене прошли д'ни, Давни, облаци су тамни – суза сни. Далеко...

Грожђе моје необрано, не дај да наша Љубав из љубави давне поникла, вене Кад стару лозу човек неговати мане. Гором међ чокотима зађи –...

Некада давно у подножју планине Ртањ, изнад једног опустошеног села, живеше чудна неман. Био је то змај са крилима огромног распона који...

Ако се човек постаје, а ја данас Човек постах, шта то до јуче ја бејах? Човек можда, само ми дела бејаше Мања и не по мери овога света,...

Сачувајмо од заборава данас оно што јуче бејаше. Не заборавимо никад ожиљке своје већ се погледом на њих сетимо рана својих. Горке су те...

Хиљаду пута застах од немоћи своје, Не видевши тада у мраку бољег пута. Узалуд од себе бежах, кад се у бегу Од бега бегом бегу поново ја...

И сада док небо у сутону се гаси, Ја стојим сама на прозору у даљину гледајући. Мој поглед врхове планина прескаче и даље сеже. Ти силни...

Боље да јуче умрех да дан данас Не дочекам жива. У овом сам сад Свету сама јер тако испало је И ко ће знати што су ствари такве. Сама не...

У неверици гледам врхове јела Што се из далеких планина издижу. Високе, разгранате гране плаше ме. Можда ја у сну сневам или ипак не?...

Коприва својим листом човека Пече што он језиком сад својим Оштрим другог човека опече. Из љутње тад, човек куд немаше, Него узе коприву...