Тренутак вечност бива

И сада док небо у сутону се гаси,

Ја стојим сама на прозору у даљину гледајући.

Мој поглед врхове планина прескаче и даље сеже.

Ти силни бедеми од шума, окружују мене и све друге људе.

Гледаћу тако још дуго, дуго јер ће једино тако,

Рекла бих, доћи дан и свитање што га буди.

Са свитањем тим, ја ћу се као и сви,

Родити ваљда поново.

Matteo Catanese, Unsplash

Кристина Голубовић