Врмџила

Некада давно у подножју планине Ртањ, изнад једног опустошеног села, живеше чудна неман. Био је то змај са крилима огромног распона који када би замахнуо и ударио репом о земљу, померао би планине. Сви људи из села над којим је тај змај летео, у страху су побегли из села, сви сем једне старице са унуком које немаше куда да оду. Једнога дана се та старица разболе, а њена унука, Врмџа, крену у потрагу за ртањским чајем. На путу до планине виде змаја који је спавао под крушком. Она му се приближи упркос разним упозорењима. Ишла је око њега мислећи да је није приметио. Врмџа се сети где је кренула и кад се окрете и пође, змај наједном полете. Змај се тада вину високо у небо, а Врмџа је скамењено стајала док је змај летео око ње. Она му наједном рече: „Змају, пусти ме да идем! Бака ми је болесна, а ја морам да јој пронађем чај, то јој је једини лек”, кад је то зачуо, змај се наједном спусти на земљу. Дуго је размишљао па рече: „Велика ће киша пасти”, па рекавши то, понесе Врмџу у своју рупу у стени. Врмџа је мислила да ће је појести, међутим, девојчица га је подсетила на његову ћерку коју су му људи убили заједно са змајицом, па су у страху побегли из села. Змај је стајао на улазу у стену и посматрао кишу која је падала све јаче и јаче. „Нису сви људи лоши. Ти си добра!”, закључи змај и полете видевши да киша не престаје. Врмџа је упркос свему хтела да набере чај за баку па се полако спусти низ стену. Змај летевши ка Ртњу са ког би осмотрио сву околину, спази да се сва вода са околних брда и Ртња слива у једну вртачу. Када је змај слетео на врх Ртња, прво што је угледао била је Врмџа која се пела на планину у потрази за чајем. Змај се тад спусти низ Ртањ и ухвати је па полете ка селу. На путу до села, он виде да је у вртачи све више воде. Змај се спусти на земљу па рече Врмџи: „Избор је само један. Ово невреме тражи жртву, а та жртва сам ја. Мојим жртвовањем, ово невреме ће престати, а ја ћу заштитити село. Када невреме престане, ти се врати у село, а то село нека се зове по теби – Врмџа!”, рекавши то, змај полете ка вртачи на чијем дну леже. Спуштајући се ка дну, змај направи вртлог на средини вртаче. Кад се вода смири и небо се смири, а вода врну са свих страна у изворе и Врмџу обасја Сунце па она рече: „Поштоваћу змајеву жељу, само имам и ја своју жељу. Моја је жеља да се ово, сада већ језеро, зове по селу – Врмџанско, наше Врмашко језеро. Ја ћу те, змају, славити као Змаја од Врмџе, као Врмџилу!”, рекавши то, она пожури да набере чај и срећно се врати у село и својој баки коју чајем потом излечи. Брзо се све прочуло и људи опет наврнуше са свих страна назад у село.

званични лого планинарске акције „Vrmdzilla” од стране Планинарског друштва „Оштра чука” Сокобања и МЗ „Врмџа”

Кристина Голубовић