Клише

Има људи који не остављају траг… не, није то добар почетак јер ова реченица у свест може призвати Пекићеву „Има људи чији је живот траг у...

Сачувајмо од заборава данас оно што јуче бејаше. Не заборавимо никад ожиљке своје већ се погледом на њих сетимо рана својих. Горке су те...

Облачиш своје одело, стављаш грб наше земље, намешташ беретку на главу, везујеш пертле на својим дубоким, неудобним црним чизмама и...

Било је веома хладно када је човек у касним тридесетим устао са клупе на калдрмисаном шеталишту поред реке Фонтанке. Носио је бели мантил...

Сатима већ седим за столом и покушавам да дефинишем реалност, да одвојим машту од стварности и, да вам будем искрен, баш ми и не иде....

Хладна зимска ноћ. Северац леди крв у жилама. Тама је прогутала далек уснули град. Звезде су обасјале стари друм завејан са на хиљаде...

I Мислили су да је срећа оно што виде, а видели су бол. Говорили су „да ми је бити као ти све би било лакше”, онда кад нисам могла...

Душан је био једно веома живахно и свестрано дете, склоно сталном мењању интересовања и испробавању нових ствари, чиме је желео да, као и...

Конобар је донео врућу кафу. Пара од топлог напитка мешала се са димом цигарете. Створили су облак над столом. Кафић је био пун. Писац је...

Анђело У граду изгубљених душа сам живео само ја. Где ми је памет била када сам предао душу овом проклетом простору? Већ четрнаест дана...