Андреј Коцић

Андреј Коцић

May 18, 20221 min read

Речца

Памтиш ли због кога сам ватру губио, чије јагодичне кости љубио, чији сам бескрај у очима ловио док сам снове немирне сневао? Мислиш ли...

Андреј Коцић

Mar 16, 20221 min read

Револуционаркама

Она живи у свом маленом свету, Спасава успомене од недостојних; Мисао јој на врху Кремља стоји Док поносно огледа се ведра. Хаљине су...

Андреј Коцић

Feb 11, 20221 min read

Поезија Андреја Коцића

Стално Стално ми нешто промиче; као парица у погачи скривена, срећа дуго тражена, а време одмиче и одмиче. Стално ми нешто бежи; трачак...

Андреј Коцић

Jan 19, 20221 min read

Мртав човек хода

Предао сам своје руке, бол, јауке, раздужио снове: они нису више моји; у реду грешних наћи ће се неко ко ће сада с њима да се бори....

Андреј Коцић

Dec 6, 20211 min read

Проглас невидљивим херојима

Потруди се да чујеш ехо и позив, да видиш, широм отворених очију и смело – видиш; да се своје сенке не стидиш када дође тренутак сијања....

Андреј Коцић

Sep 22, 20211 min read

Наказе, Крици за сутра, Атеље

Наказе У паузама између стварности, Наказе су гребале себи лице, Дубоко зариле нокте у кожу И урлале гласно насумична имена. А када ноћ...

Андреј Коцић

Jul 21, 20211 min read

Да ли ћеш?

Да ли ћеш? Да ли ћеш икада моћи Да пришијеш своје емоције за ме, Да плешеш са мном у сред таме, Да ли ћеш? Да ли ћеш икада моћи Да...

Андреј Коцић

Mar 17, 20211 min read

Плаво небо у сумрак

Плаво небо у сумрак Плаво небо у сумрак подсећа ме На све што није било. Мирис слободног ветра Обасипа ме као просуто мастило папир. Има...